sonnet 11. Перевод

По  мере  угасанья  расцветаешь,
Пускай  в  иных,  но  в  тех,  в  ком  есть  твоё;
Так  зелень  свежая  на  склоне  прорастает
Сухое  потемневшее  жнивьё.

И  в  том  я  вижу  смысл  и  прелесть  жизни.
Не  то  -  смерть,  вырождение,  регресс.
Когда  б  иначе  думать,  мир  бы,  вникни,
за  три  двадцатилетия  исчез.

Кто  чужд  Природе  -  результат  ошибки,
Пусть  без  потомства  гибнет;  дело  в  том,
Что  ею  одарён  ты  был  в  избытке,
Смотри:  красив,  изящен,  утончён:

Ты  для  Природы,  как  её  печать,
И  должен  это  право  оправдать.

OSAlx  2о22-о6
*
As  fast  as  thou  shalt  wane,  so  fast  thou  growest
In  one  of  thine,  from  that  which  thou  departest;
And  that  fresh  blood  which  youngly  thou  bestowest
Thou  mayst  call  thine  when  thou  from  youth  convertest.
Herein  lives  wisdom,  beauty  and  increase:
Without  this,  folly,  age  and  cold  decay:
If  all  were  minded  so,  the  times  should  cease
And  threescore  year  would  make  the  world  away.
Let  those  whom  Nature  hath  not  made  for  store,
Harsh  featureless  and  rude,  barrenly  perish:
Look,  whom  she  best  endow′d  she  gave  the  more;
Which  bounteous  gift  thou  shouldst  in  bounty  cherish:
     She  carved  thee  for  her  seal,  and  meant  thereby
     Thou  shouldst  print  more,  not  let  that  copy  die.
William  Shakespeare
*
Мы  вянем  быстро  -  так  же,  как  растем.
Растем  в  потомках,  в  новом  урожае.
Избыток  сил  в  наследнике  твоем
Считай  своим,  с  годами  остывая.
Вот  мудрости  и  красоты  закон.
А  без  него  царили  бы  на  свете
Безумье,  старость  до  конца  времен?
И  мир  исчез  бы  в  шесть  десятилетий.
Пусть  тот,  кто  жизни  и  земле  не  мил,  -
Безликий,  грубый,  -  гибнет  невозвратно.
А  ты  дары  такие  получил,
Что  возвратить  их  можешь  многократно.
     Ты  вырезан  искусно,  как  печать,
     Чтобы  векам  свой  оттиск  передать.
Перевод  С.Маршака
*
Пойдет  на  убыль  жизнь  твоя,  но  в  сыне
Она  прибудет,  станет  все  видней,
И  кровь  младую,  что  даруешь  ныне,
Ты  назовешь  своей  на  склоне  дней.
И  в  этом  -  красота,  и  рост,  и  разум;
Без  этого  -  безумье,  старость,  крах.
Когда  б  такой  пример  все  взяли  разом,
За  краткий  век  весь  мир  сошел  бы  в  прах.
Те,  что  Природой  сделаны  небрежно  -
Безликие,  -  пусть  без  следа  умрут.
Но  к  избранным  щедра  она  безбрежно,
И  дар  сей  умножать  -  твой  долг  и  труд.
     Природа  как  печать  тебя  ваяла,
     Чтоб  оттисков  оставил  ты  немало.
Перевод  А.Шаракшанэ

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=1006084
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 18.02.2024
автор: Под Сукно