Стихи Виттории Колонна. Переводы

Cонеты  посвящаются  покойному  мужу  Виттории,  военачальнику  Фернандо  (или  Ферранте)  д’Авалосу.  Как  можно  ожидать,  стихи  печальны  и  исполнены  высокого  религиозного  чувства.
Переводы  вольные,  иногда  очень,  некоторые  вольности  особо  отмечены.  Переводчица  хотела,  чтобы  у  нее  получились  «вообще»  стихи  тоскующей  жены  о  ее  покойном  муже,  которым  она  восхищается  как  великим  воином.  («Великий  воин»  можно  понимать  и  метафорически).  Поэтому  точнее  было  бы  сказать,  что  стихи  «по  мотивам».

1.
Scrivo  sol  per  sfogar  l’interna  doglia,
Di  che  si  pasce  il  cor,  ch’altro  nom  vole,
E  non  per  giunger  lume  al  mio  bel  sole,
Che  lasciò  in  terra  sì  onorata  spoglia.

Giusta  cagione  a  lamentar  m’invoglia;
Ch’io  scemi  la  sua  Gloria  assai  mi  dole;
Per  altra  penna  e  più  saggie  parole
Verrà  chi  a  morte  il  suo  gran  nome  toglia.

La  pura  fé,  l’ardor.  l’intensa  pena
Mi  scusi  appo  ciascun,  grave  cotanto
Che  né  ragion  né  tempo  mai  l’affrena.

Amaro  lagrimar,  non  dolce  canto,
Foschi  sospiri,  e  non  voce  serena,
Di  stil  no,  ma  di  duol  mi  danno  il  vanto.



Сонет  1.

Пишу,  чтоб  говорить  тоска  могла:
Она  мне  –  хлеб,  и  брезгую  сластями.
Мое  я  Солнце  не  дарю  лучами,
Великий  дар  Земле  –  его  дела.

Еще  причину  горевать  нашла:
Его  не  стою  с  жалкими  стихами.
Прославят  лучшими  его  строками,
Чтоб  Смерть  от  славы  прочь  ни  с  чем  ушла.

Его  люблю  и  верю,  и  болею
Утратой  –  горем  лишь  одним  сильна  я.
Ни  разум  мне,  ни  время  –  не  леченье.

Мой  голос  –  плач,  скорбит,  не  услаждая,
Вздох  сумрачный,  не  радостное  пенье.
Возьму  я  не  изяществом  –  страданьем.

Перевод  5  –  6.  01.  2015

Одна  из  вольностей  перевода:  la  spoglia  –  это  буквально  не  «дела»,  а  «оболочка»,  «cмертное  тело»,  еще  одно  значение  –  «трофей».  Умерший  муж  оставил  земле  благородные  останки,  окруженные  славой.

2.

Per  cagion  d’un  profondo  alto  pensiero
Scorgo  il  mio  vago  oggetto  ognor  presente;
E  vivo  e  bello  sì  riede  alla  mente,
Che  gli  occhi  il  vider  già  quasi  men  vero.

Per  seguir  poi  quel  divin  raggio  altero,
Ch’  è  la  sua  scrota,  il  mio  spirito  ardente
Aprendo  l’ali  al  ciel  vola  sovente,
D’ogni  cura  mortal  scarco  e  leggiero:

Ove  del  suo  gioir  parte  contemplo,
Ché  mi  par  d’ascoltar  l’alte  parole
Giunger  concento  all’armonia  celeste.

Or  se  colui,  che  qui  non  ebbe  esemplo,
Nel  mio  pensier  di  lungi  avanza  il  sole,
Che  fia,  vederlo  fuor  d’umana  veste?

Сонет  2.

От  долгих  мыслей,  долгого  стремленья
Со  мной  любимый  образ  мой  всечасно:
Его  мой  разум  видит  живо,  ясно,
Спасая  там,  где  не  поможет  зренье.

Божественное  с  ним  делить  свеченье,
К  нему  быть  ближе  дух  мой  рвется  властно,  –
Откроет  крылья,  в  небе  реет  часто,
Отринув  тяжесть  и  к  земле  влеченье.

Так,  радости  причастна  совершенной,
Я,  мнится,  слышу  речь,  что  помогает
Гармонии  небес  мне  приобщиться.

Иль,  может,  сжалившись,  тот  несравненный
В  печаль  мою  свет  дальний  посылает,
Чтоб,  пусть  не  во  плоти,  но  мне  явиться?

Перевод  01.  02.  2015

4.

S’alla  mia  bella  fiamma  ardente  speme
Fu  sempre  dolce  nodrimento  ed  esca,
Ond’  è  che  quella  spenta  l’ardor  cresca,
E  in  mezzo’l  foco  l’alma  afflitta  treme?

Fugge  il  piacere  e  la  speranza  insieme,
Come  dunque  la  piaga  si  rinfresca?
Chi  mi  lusinga,  o  qual  cibo  m’inesca,
Se  morte  ha  tolto  I  frutti,  I  fiori  e’l  seme?

Quel  foco  forse  che’l  mio  petto  accende,
Da  così  pura  face  tolse  amore,
Che  l’immortal  principio  eterno  il  rende.

Vive  in  sè  stesso  il  mio  divino  ardore:
Nè  il  nutrir  manca,  che  dall’alma  prende
Il  cibo  ch’è  ben  degno  al  suo  valore.

Сонет  4.

Я  свой  огонь  надеждою  усладной
Всегда  и  разжигала,  и  питала,
Но  вырос  жар,  –  зачем  ее  не  стало?  –
Горю  печалью  несмягчимой,  жадной.

Что  сделать  мне,  –  не  ждущей,  безотрадной,  –
Чтоб  воспаляться  язва  перестала?
Какое  насыщенье  мне  пристало,
Коль  сад  обобран  смертью  беспощадной?

Но,  может,  муку,  что  меня  сжигает,
Мне  факел  чистый  вызвал  той  любовью,
Что  вечный  свет  навечно  посылает.

Страсть  чудная  жива  самой  собою:
В  душе  моей  питанье  получает,
Ее  вполне  достойное  ценою.

Перевод  02.02.2015

Слово  “усладный”  не  изобретено  переводчицей:  это  старинное  русское  слово,  которое  встречается,  например,  в  переводе  “Одиссеи”  Жуковского  и  русском  переводе  “Искендер-наме”  Низами,  сделанным  К.  Липскеровым.

5.

Alle  vittorie  tue,  mio  lume  eterno,
Non  diede  il  tempo  o  la  stagion  favore;
La  spada,  la  virtù,  l’invitto  core
Fur  li  ministri  tuoi  la  state  e’l  verno.

Col  prudente  occhio  e  col  saggio  governo
L’altrui  forze  spezzasti  in  sì  brev’ore,
Che’l  modo  all’alte  imprese  accrebbe  onore
Non  men  che  l’opre  al  tuo  valore  interno.

Non  tardaro  il  tuo  corso  animi  altieri,
O  fiumi  o  monti,  e  le  maggior  cittadi,
Per  cortesia  od  ardir  rimaser  vinte.

Salisti  al  mondo  i  più  pregiati  gradi;
Or  godi  in  ciel  d’altri  trionfi  e  veri,
D’altre  frondi  le  tempie  ornate  e  cinte.

Сонет  5.

Неугасимый  свет  мой,  ты  сражался,
Приязни  сил  природы  не  имея.
Твой  меч,  отвага,  честь  в  любое  время
Служили,  как  бы  ветер  не  менялся.

Умом,  разумным  взглядом  добивался
В  столь  краткий  срок  победного  решенья,
Что  подвиг  был  –  предмет  для  удивленья
И  совершившим  всякий  восторгался.

Ни  люди,  ни  стихии,  ни  твердыни
Стези  не  преградили  беспримерной,
Искусству  или  доблести  сдаваясь.

Земных  вершин  достиг  ты  –  и,  наверно,
Ты  высших  почестей  вкушаешь  ныне,
Венком  небесной  славы  украшаясь.

Перевод  27.01.2015.

В  первой  строфе  буквально:  твои  меч,  доблесть  и  непобедимое  сердце  были  твоими  посланниками  (слугами)  и  летом,  и  зимой.

6.

Oh  che  tranquillo  mar,  oh  che  chiare  onde
Solcava  già  la  mia  spalmata  barca,
Di  ricca  e  nobil  merce  adorna  e  carca,
Con  l’aer  puro  e  con  l’aure  seconde!

Il  ciel  ch’ora  I  bei  vaghi  lumi  asconde,
Porgea  serena  luce  e  d’ombra  scarca:
Ahi  quanto  ha  da  temer  chi  lieto  varca!
Ché  non  sempre  al  principio  il  fin  risponde.

Ecco  l’empia  e  volubile  fortuna
Scoperse  poi  l’irata  iniqua  fronte,
Dal  cui  furor  sì  gran  procella  insorge.

Vènti,  pioggia,  saette  insieme  aduna,
E  fiere  intorno  a  divorarmi  pronte;
Ma  l’alma  ancor  la  fida  stella  scorge.

Сонет  6.

Как  тихо,  ласково  ты,  море,  было,
Как  я  в  челне  богатом  отплывала!
Груз  ценный  и  украшенный  немало,
С  попутным,  свежим  ветром  ты  стремило.

И  небо,  что  лучи  отрады  скрыло,
Без  туч,  без  гроз  свет  чистый  посылало…
Удачи  бойся!  Мирное  начало
Не  всяк  конец  пути  определило.

Фортуна,  нечестивица  ты  злая,
Изменница,  разишь  неправым  гневом:
Cвирепа  буря,  ужасы  все  ближе…

Дожди,  ветра,  блеск  молний  ослепляют,
И  гады  жадные  раскрыли  зевы…
Но  верную  звезду  в  пути  я  вижу!

Перевод  25.01.  2015

7.

Chi  può  troncar  quel  laccio  che  m’avvinse,
Se  ragion  diè  lo  stame,  amor  l’avvolse,
Né  sdegno  il  rallentò,  né  morte  il  sciolse,
La  fede  l’annodò,  tempo  lo  strinse?

Chi’l  fuoco  spegnerà  che  l’alma  cinse,
Che  non  pur  mai  di  tanto  ardor  si  dolse,
Ma  ognor  più  lieta  a  grande  onor  si  tolse,
Che  né  sospir  né  lagrimar  l’estinse?

Il  mio  bel  sol,  poi  che  dalla  sua  spoglia
Volò  lontano,  dal  beato  regno
M’accende  ancora  e  lega  e  in  cotal  modo,

Che  accampando  fortuna,  forza  e  ingegno,
Mai  cangeranno  in  me  pensieri  o  voglia;
Sì  m’e  soave  il  foco,  e  caro  il  nodo!

Сонет  7.

Петля  все  туже  –  кто  меня  избавит,
Коль  ум,  любовь  –  ее  все  поощряло,
Ни  гнев,  ни  смерть  –  не  в  помощь  мне  нимало,
Cилок  сплела  мне  вера,  время  ставит?

Иль  кто  огонь,  что  душу  жжет,  ослабит?
Душа  не  просто  столько  не  страдала,
Но  мукой  счастлива,  как  честью,  стала,  –
Ни  вздох,  ни  плач  огня  уж  не  подавит?

Мой  свет  одежды  тленной  не  имеет  –
Взлетел  в  большую  даль,  в  благое  царство,
И  я  в  жару,  в  неволе  потому-то  …

Пусть  хитрость,  мощь,  судьба  объединятся  –
Моих  причуд  упорных  не  изменят:
Огонь  любезен  мне,  милы  и  путы!

Перевод  02.02.2015

9.

Mentre  io  qui  vissi  in  voi,  lume  beato,
E  meco  voi,  vostra  mercede,  unita
Teneste  l’alma,  era  la  nostra  vita
Morta  in  noi  stessi  e  viva  nell’amato.

Poiché  per  l’alto  e  divin  vostro  stato
Non  son  più  a  tanto  ben  qua  giù  gradita,
Non  manchi  al  cor  fedel  la  vostra  aita
Contro  il  mondo  ver  noi  nemico  armato.

Sgombri  le  spesse  nebbie  d’ogn’intorno
Sì  ch’io  provi  a  volar  spedite  l’ali
Nel  già  preso  da  voi  destro  sentiero.

Vostro  onor  fia,  ch’io  chiuda  ai  piacer  frali
Gli  occhi  in  questo  mortal  fallace  giorno,
Per  aprirgli  nell’altro  eterno  e  vero.

Сонет  9.

Вы  были  мною,  Вами  я  была;
В  любви  одной  душой  мы  быть  умели,
Своих  мы  жизней  порознь  не  имели,
Но  ту  лишь,  что  в  возлюбленном  жила.

Вас  благодать  всевышняя  взяла  –
Мир  низменный  без  Вас  мне  дорог  еле.
Когда  бы  Вы  мне  помощь  дать  хотели,
Чтоб  за  двоих  врага  отбить  могла!

Вокруг  меня  рассейте  тень,  пошлите
Мне  крылья  –  и  взлететь  я  попытаюсь
На  правый  путь,  что  показали  Вы  же.

Для  Вас  глаза  закрою,  отрекаясь
От  ложного  и  суетных  событий.
Открыв  их,  настоящее  увижу.

Перевод  03.02.  2015

10.

A  quale  strazio  la  mia  vita  adduce
Amor,  che  oscuro  il  chiaro  sol  mi  rende,
E  nel  mio  petto  al  suo  apparire  accende
Maggior  disio  della  mia  vaga  luce!

Tutto  il  bel  che  natura  a  noi  produce,
Che  tanto  aggrada  a  chi  men  vede  e  intende,
Più  di  pace  mi  toglie  e  sì  m’offende,
Ch’a’più  caldi  sospir  mi  riconduce.

Se  verde  prato  e  se  fior  vari  miro,
Priva  d’ogni  speranza  trema  l’alma:
Ché  rinverde  il  pensier  del  suo  bel  frutto

Che  morte  svelse.  A  lui  la  grave  salma
Tolse  un  dolce  e  brevissimo  sospiro,
E  a  me  lasciò  l’amaro  eterno  lutto.

Сонет  10.

В  какое  же  глумленье  превращаешь
Ты  жизнь,  любовь!  Светло  –  приходишь  тьмою,
В  груди  моей  с  острейшею  тоскою
К  любимому  желанье  зажигаешь!

Дары,  что  от  природы  получаешь,
Тем  в  радость,  кто  не  ласкан  был  судьбою;
А  мне  –  в  печаль:  ведь  ты,  играв  со  мною,
Меня  к  горчайшим  вздохам  возвращаешь.

Как  вижу  изобилье,  цвет  ярчайший,
Так  знаю  вновь  отчаянья  терзанье:
И  мне  когда-то  чудный  плод  достался,

Что  смерть  отобрала.  Его  дыханья
Был  миг  лишь,  благородный  и  кратчайший,
А  мне  плащ  скорби  навсегда  остался.

Перевод  04.  02.  2015

11.

Mentre  scaldò’l  mio  sol  questo  emispero,
Qual  occhio  fu  da  troppa  luce  offeso,
E  qual  da  invidia  tinto,  onde  conteso
A  lor  fu  sempre  il  puro  raggio  intero.

Or  c’ha  lasciato  il  mondo  freddo  e  nero,
D’onesta  voglia  ogn’altro  spirto  acceso
L’adora,  e  molti  han  con  lor  danno  inteso,
Che’l  proprio  error  non  li  scoperse  il  vero.

La  morte  fama  al  suo  valore  aggiunge,
E  il  tempo  avaro  che  i  bei  nomi  asconde,
Quella  dal  suo  velen  serba  e  prescrive.

L’opre  chiare  d’altrui  non  ben  seconde
Seguon  le  sue,  né  mai  fia  chi  l’arrive:
Tanto  volò  dal  veder  nostro  lunge!

Сонет  11.

Им,  кто  был  Солнцем  –  мне,  мир  озарялся.
Иных  его  сиянье  оскорбляло,
Иным  и  зависть  зренье  затемняла,  –
Но  всем  равно  свет  ясный  доставался.

Ушел  –  мир  мрачен,  холоден  остался.
Чтить  благородному  его  пристало,
Завистнику  ж  раскаянье  настало:
По  своему  незнанью  ошибался.

И  в  смерти  –  славен  больше,  независим
От  времени,  чья  алчность  избегает
Ему  вредить,  хоть  приберет  другого;

Герой  его  деяньям  подражает,
Но  нового  не  явится  такого:
Он  скрылся  –  сколь  же  многого  не  видим!

Перевод  04.  02.  2015

13.

Gli  alti  trofei,  le  gloriose  imprese,
Le  ricche  prede,  i  trionfali  onori
E  le  corone  di  sacrati  allori,
Tenner  le  voglie  già  di  laude  accese.

Poiché  l’eterno  sol  ne  fe  palese
Altra  vita  immortal,  di  santi  ardori
S’inflammar  l’alme,  e  ne’più  saggi  cori
Le  vere  glorie  fur  più  certo  intese.

E  il  mio  bel  lume  in  un  soggetto  solo
D’eterna  fiamma  ornò  la  bella  spoglia,
E  di  foco  divino  accese  l’alma.

Con  opre  conte  all’uno  e  all’altro  polo
Qui  fra  noi  contentò  l’altera  voglia;
Or  gode  in  ciel  la  più  onorata  palma.


Сонет  13

Сокровища,  что  подвиги  давали,
Триумфа  пышность,  честь  его  добиться,
Священным  лавром  на  челе  гордиться
Cтремленье  к  похвалам  легко  вселяли.

Но  небеса  нам  знание  послали:
Есть  выше  слава  –  должно  к  ней  стремиться,
Гореньем  истины  воспламениться;
Мудрейшие  сердца  его  признали.

А  мой  любимый  свет  в  одном  созданье
Мог  красоту  святым  огнем  дополнить
И  поселить  в  душе  благую  правду.

Сумел,  повсюду  обретя  признанье,
Меж  нас  дерзанье  лучшее  исполнить,
За  это  –  в  небе  лучшая  награда.

Перевод  05.02.2015

14.

Mentre  un  pensier  dall’altre  cure  sciolto
Con  l’alma  del  comun  danno  si  lagna,
Sì  largo  pianto  il  triste  sen  mi  bagna,
Che  forma  un  fonte  il  vivo  umor  raccolto.

Ove,  come  in  un  specchio,  il  suo  bel  volto
Rimiro,  onde  le  lagrime  ristagna
Quel  piacer,  che  dall’altro  mi  scompagna:
Ma  né  questi  né  quel  m’appaga  molto.

La  grata  vista  il  lagrimar  affrena,
E  rimangon  sì  caldi  i  miei  sospiri,
Ch’ascugan  del  già  scorso  pianto  l’onde.

Se  ciò  non  fusse,  per  la  dolce  vena
Delle  lagrime  mie,  gli  alti  desiri
Avrian  le  stelle  avverse  qui  seconde.

Сонет  14.

Мечта,  других  забот  не  признавая,
С  душою  вместе  плачет  о  потере;
Их  общих  слез  на  грудь  мне  все  сильнее
Идет  поток,  сок  жизни  изливая.

Смотрю,  как  в  зеркало,  в  нем  узнавая
Любимый  образ…  Стану  веселее:
Мне  вид  его  всех  радостей  милее  –
Но  все  ж  замена  непрочна  такая.

Его  увижу  –  и  не  будет  плача,
Поток  все  реже  и  пройдет,  как  не  был,
Глаза  вздох  жаркий  сделает  сухими…

Без  утешенья  было  бы  иначе:
Слез  нежность  умолила  бы  и  небо,
Чтоб  злые  звезды  сделало  благими!

Перевод  06.  02.  2015



Сонет  15.

Я  б  лучшего  союза  не  желала!
Создатель  сам  устроил  это  дело;
Благословив  как  душу,  так  и  тело,
Влекла  нас  нежность,  и  любовь  связала.

Но,  хоть  хвалить  его  и  не  устала,
Скажу:  освободиться  бы  хотела.
И  в  здравье,  и  в  болезни  я  б  сумела
Тебя  хранить  –  утраты  боль  настала.

Душа  не  рада  жизни,  но  томится
И  во  плоти,  что  узница,  страдает:
Здесь  тошно,  а  взлетела  б  –  не  пробиться,  –

И  с  Солнцем  лишь  своим  она  желает  –
То  будет  счастье!  –  вновь  соединиться:
Ведь  жизнь,  живя  в  любимом  только,  знает.

Перевод  06.02.2015.

Переводы  опубликованы  на  бумаге  в  сборнике:  И  музы,  и  творцы.  Несколько  поэтесс  эпохи  европейского  Возрождения  /  сост.  и  пер.  Валентины  Ржевской.  2-е  изд.,  доп.  –  Одесса  :  «Фенікс»,  2021.  –  С.  13-19.

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=1006513
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 22.02.2024
автор: Валентина Ржевская