DIE SONETTE AN ORPHEUS. ­X. Перевод

X
Виват!  —земные  поклоны  кладу
вам,  мумии  всех  саркофагов,
чьи  песни  немые  во  благо...
При  виде  вас  я  обрёл  немоту.

Виват!  —глубоким  глазницам  пустым,
в  них  осы  устроили  гнёзда,
и  полнится  улей  гуденьем  живым,  
имаго  над  сотами  вьётся...

Виват!  —  дар  речи  вы  вновь  обрели.
Пусть  больше  не  гложит  сомненье
всех,  кто  в  молчании  час  провели.

Друзья,  мы  разве  не  знали  о  том,
что  Дух  пребывает  буквально  во  всём?
[b]Что  мы  лишь  его  воплощенье.[/b]

[i]OSAlx2о24-о9  
Копчёные  и  татуированные  мумии  Инибалои[i]

X
Euch,  die  ihr  nie  mein  GefÜhl  verliesst,
grÜss  ich,  antikische  Sarkophage,
die  das  fröhliche  Wasser  römischer  Tage
als  ein  wandelndes  Lied  durchfliesst.

Oder  jene  so  offenen,  wie  das  Aug
eines  frohen  erwachenden  Hirten,
—innen  voll  Stille  und  Bienensaug—
denen  entzÜckte  Falter  entschwirrten;

alle,  die  man  dem  Zweifel  entreisst,
grÜss  ich,  die  wiedergeöffneten  Munde,
die  schon  wussten,  was  schweigen  heisst.

Wissen  wirs,  Freunde,  wissen  wirs  nicht?
Beides  bildet  die  zögernde  Stunde
in  dem  menschlichen  Angesicht.

Rainer  Maria  Rilke

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=1021562
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 05.09.2024
автор: Под Сукно