DIE SONETTE AN ORPHEUS. ­XXIII. Перевод

XXIII
[i]«Он,  будучи  образом  Божиим,  не  почитал  хищением  быть  равным  Богу,  но  уничижил  Себя  Самого,  приняв  образ  раба,  сделавшись  подобным  человекам  и  по  виду  став  как  человек»  ©[/i]

­О  лишь  тогда,  когда
в  небо  летишь  не  ради
дани  плотской  усладе,
(сущего  суета);

не  для  того  лишь,  чтобы
с  Богом  сравнять  себя,
свой  недовольный  ропот
в  небесах  протрубя;

лишь  когда  ощутишь  —
крылья  растут  за  спиной,
ты  победил  раба,

и  наконец  взлетишь,
нежный  и  неземной,
[b]небо  примет  тебя.
[/b]
[i]OSAlx2о24-о9
Анри  Матисс[/i]

XXIII
O  erst  dann,  wenn  der  Flug
nicht  mehr  um  seinetwillen
wird  in  die  Himmelstillen
steigen,  sich  selber  genug,

um  in  lichten  Profilen,
als  das  Gerät,  das  gelang,
Liebling  der  Winde  zu  spielen,
sicher  schwenkend  und  schlank,—

erst  wenn  ein  reines  Wohin
wachsender  Apparate
Knabenstolz  Überwiegt,

wird,  ÜberstÜrzt  von  Gewinn,
jener  den  Fernen  Genahte
sein,  was  er  einsam  erfliegt.

Rainer  Maria  Rilke

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=1021632
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 06.09.2024
автор: Под Сукно